Активности

Tokom procesa pripreme korisnici su prolazili kroz razne radionice, kako bi im se približile aktivnosti svakodnevnog života, koje nisu bili u prilici da usvoje i nauče u Domu.

 

U prvih šest meseci, u proces pripreme bilo je uključeno dvadeset korisnika. Svakodnevno smo pratili njihovo ponašanje, motivaciju, kao i napredak. U ovom periodu, neki korisnici su sami odustali, neki nisu mogli da prate tempo usvajanja novih znanja, a neki nisu bili spremni da menjaju svoje dugogodišnje navike, te smo izabrali njih osam za dalji rad i iseljenje.

 

Radionice su se bazirale na sledeće aktivnosti:

 

  • Održavanje lične higijene i higijene prostora (lična higijena, higijena garderobe i obuće, higijena soba, toaleta, uređivanje bašte i sl.)
  • Korišćenje resursa zajednice ( korišćenje usluga Pošte, policije, vatrogasaca, banke, prodavnice, frizera, kao i odlazak u pozorište ili kulturno-umetničke manifestacije)
  • Komunikacija, međuljudski odnosi i adekvatno ponašanje sa poznatim i nepoznatim osobama (predupređenje i suzbijanje konflikata, adekvatna komunikacija, maniri, lepo ponašanje u javnosti...)
  • Pripreme obroka i napitaka, korišćenje malih kućnih aparata (kulinarske radionice, upotreba telefona, veš mašine, pegle i sl...)
  • Orijentacija u prostoru i vremenu
  • Kupovina i raspolaganje novcem ( pojam i vrednost novca, racionalno trošenje sredstava, štednja...)
  • Poštovanje pravila i izbegavanje opasnosti (uspostavljanje novih pravila i njihovo poštovanje, adekvatno ponašanje u saobraćaju, poznavanje važnih brojeva telefona...), i druge.

 

Najposećenije radionice su bile one koje su uključivale pripremu novih jela i kolača. Svi su uživali u ukusima koje su sami pripremili. Takođe, aktivnosti koje su uključivale šetnju, izlazak u selo, izlete, kupovinu bile su najposećenije i njima su se najviše radovali. Korisnici nikada nisu krili uzbuđenje i veliku želju da postanu deo zajednice, ali najviše se raduju zato što će svoje slobodno vreme uređivati po svojim mogućnostima i željama.

Iako su svi korisnici prošli kroz proces pripreme, nisu svi na istom nivou znanja u svakoj oblasti.  Nekome bolje ide kuvanje, nekome upotreba aparata, nekome čišćenje, ali su svi spremni i motivisani da budu dobri susedi i članovi zajdenice.

Cilj pripreme bio je da se korisnici pripreme na što samostalnije funkcionisanje, da pokušamo da razbijemo neke dugogodišnje navike stečene u instituciji i da samostalnije odlučuju o svom životu. Njih osmoro je spremno na velike promene koje slede, uz našu malu asistenciju.

 

 

U martu 2018. smo bili na koncertu Lepe Brene u Subotici. Pre koncerta smo išli u poslastičarnicu. Svi su ljubitelji kolača, tako da nam je ovde bilo jako lepo i ukusno. Lepu Brenu svi vole, i sve njene pesme pevaju u glas. Provod je ovde unapred bio zagarantovan, a nama je posebno ostao u sećanju, zato što ne idemo često na ovakva velika dešavanja. Organizatori koncerta su prepoznali našu veliku želju da slušamo Lepu Brenu uživo, te su nam karte poklonili.

Neke od najposećenijih radionica bile su kulinarske radionce. Učili smo da pripremamo razna jela, poslastice, zimnicu... Čak smo učestvovali i na manifestaciji „Izađi mi na teglu“, koja je održana u Bačkoj Topoli. Iako nismo pobedili,bez lažne skromnosti, naš ajvar je bio najukusniji.

Krajem septembra 2018. smo spremali džem od jabuka, po receptu jedne od naših asistentkinja. Svi su učestvovali u pripremi. Neko je sakupljao jabuke, neko ih je ljuštio i sekao, neko je mešao dok se džem kuvao, i svi su bili nestrpljivi da probaju svoj proizvod. Dok se džem hladio, dogovarali smo se šta sve možemo sa njim spremati dalje – palačinke, kolač sa džemom, ili da ga , najjednostavnije namažemo na hleb. Nikome taj dan nije bilo teško da radi, jer svi vole ukus domaćeg džema.

Najveća radost je napraviti nešto svojim rukama, a kada je ukusno i slatko, ponos je još veći.

Osim kulinarstva, radili smo i na lepom ponašanju i manirima: za stolom, u šetnji, u razgovoru sa drugima, dok telefoniramo... Lako smo se podsetili onoga što smo zaboravili, a još lakše naučili što nismo znali.  Imali smo motivaciju da budemo još pristojniji i ljubazniji, a to je da budemo deo zajednice, da nas vide kao kulturne i uzorne komšije.

Radili smo na orijentaciji u prostoru. U početku smo išli do sela sa asistentima, da bismo se upoznali sa pravilima saobraćaja i kretanja po ulicama i trotoarima. Takođe smo se upoznavali sa selom, sa institucijama, sa prodavnicama, ali smo i naučili kako da dođemo da naših prijatelja koji su već izašli u kućice. Prija nam svaki izlazak, jer se osećamo sigurnijima u sebe i svoje poznavanje sela i njegovih mogućnosti. Sada, većina nas može samostalno da ode do sela, na pijacu, u prodavnicu ili u šetnju. Brzo smo postali omiljeni, jer umemo da širimo pozitivnu energiju.

 

Veliku pažnju smo pridavali radionicama koje su se ticale lične higijene. Radili smo na osamostaljivanju pri kupanju, brijanju, pranju zuba. U početku je bilo teže da menjamo navike, ali smo bili uporni. Higijenu prostora smo svi održavali i u domu, ali smo pažnju posvetili podeli posla i tome koliko često treba čistiti i prati u kući.  Takođe, većina nas nije umela da koristi male kućne aparate. Nismo svi savladali upotrebu svakog aparata, ali neko zna da uključi mašinu za veš, neko zna da koristi telefon, neko uživa u usisavanju kuće, tako da smo sigurni da ćemo odlično funkcionisati kao tim u našem novom domu.

 

Sve radionice koje smo prošli imale su za cilj da nam približe način života koji je nama dalek, ali svi smo bili spremni da mu se približimo. Nismo naučili svi sve, ali zajedno smo jedna mala zajednica koja može da održava jedno domaćinstvo.  Ako nam negde ne bude išlo po planu, asistenti će nam pomoći. A, mi ćemo učiti daljei iznova, jer, kako kažu: „Ponavljanje je majka učenja“.

 

 

Dokle smo stigli

 

Od početka projekta, a nakon procene korisnika koji se nalaze na domskom smeštaju, pristupilo se sveobuhvatnoj pripremi. Cilj pripreme jeste da se korisnici tokom boravka u Domu što je bolje moguće pripreme za najrazličitije situacije koje ih čekaju, svakodnevno, u životu u zajednici. To praktično znači da je neophodno probuditi davno uspavane ili steći neke nove veštine neophodne za svakodnevno funkcionisanje u socijalnom okruženju.

Tako su korisnici simulirali život izvan Doma, uključujući se u aktivnosti u zajednici, odlazeći u prodavnicu, na pijacu… Samostalno održavajući higijenu prostora, ličnu higijenu, pripremajući obroke, pripremajući i obeležavajući praznike i drugo.

U decembru 2018.godine potpisan je ugovor sa Mesnom zajednicom Stara Moravica o korišćenju njihovog stambenog objekta do izgradnje i opremanja stambenih jedinica u okviru projekta kako bi se korisnici pripremali i u prirodnijem okruženju, odnosno okruženju koje je najsličnije okruženju u kome će korisnici živeti koristeći uslugu stanovanja uz podršku.

Uporedo sa pripremom korisnika odvijao se proces unapređenja stručne podrške kroz dve edukacije i dve studijske posete. Edukacije su se ticale transformacije ustanove socijalne zaštite, deinstitucionalizacije, značaja planiranja, izrade plana i pripreme korisnika.

Tokom studijskih putovanja, u junu 2018.godine, obišli smo primere dobre prakse u Slovačkoj i Srbiji. U Slovačkoj smo obišli Ustanovu u transformaciji koja na isti način, deinstitucionalizacijom u manje stambene zajednice, vraća korisnike u lokalnu zajednicu obezbeđujući im viši kvalitet usluge i samog života, uz pravovremenu stručnu podršku. Na licu mesta mogli smo da se uverimo na koji način korisnici sa veoma teškim smetnjama u razvoju mogu da žive u usluzi stanovanja uz podršku. U Srbiji smo obišli stambenu zajednicu usluge stanovanja uz podršku u Velikom Gradištu u kojoj živi šest korisnika, deinstitucionalizovanih iz ustanove Gvozden Jovančićević iz Velikog Popovca. Od najvećeg značaja te posete jeste to što su korisnici te usluge radno angažovani na različitim pozicijama u lokalnoj zajednici, što je veoma važno u procesu uključivanja u aktivnosti u zajednici i ostvarivanja pravog cilja deinstitucionalizacije.

 

U novembru 2018.godine u selu je održana tribina na koju su pozvani meštani sela, a posebno lične pozivnice uručene su budućim komšijama, kako bi se upoznali sa ciljem projekta, konceptom usluge i samim korisnicima. Na tribini su imali priliku da postave pitanje i reše sve eventualne nedoumice u vezi sa procesom deinstitucionalizacije.

Takođe, u svrhu promocije programa projekta te senzibilizacije okruženja, sa posebnim akcentom na mlade, učestvovali smo na različitim sportskim manifestacijama – gde smo postigli dobre rezultate na fudbalskim turnirima u Bačkoj Topoli i Staroj Moravici.

 

U okviru projekta, u prethodnom periodu, održana su dva okrugla stola i to na teme „Održivost usluge stanovanja uz podršku” i „Izazovi u procesu licenciranja usluge stanovanja uz podršku”. Teme su odabrane u odnosu na njihov značaj za većinu ustanova i korisnika grantova. Na okruglim stolovima prisustvovali su predstavnici Republičkog i Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, predstavnici ustanova za smeštaj korisnika, Centra za socijalni rad i lokalne samouprave. Na pravom okruglom stolu gost je bio i direktor jedne ustanove za smeštaj u Slovačkoj koji je prisutnima govorio o procesu deinstitucionalizacije i transformacije ustanova u Slovačkoj. Tokom oba dana sumirano je stanje u oblasti usluge stanovanja uz podršku, osnovne teškoće, a prisutni su aktivno učestvovali i u formiranju predloga za unapređenje kvaliteta usluge stanovanja uz podršku. Neke od važnijih tema koje su obrađene su formiranje nacionalne strategije za socijalnu zaštitu, korišćenje sredstava iz namenskih transfera, nadležnosti lokalnih samouprava, finansiranje usluge stanovanja uz podršku, postupak vraćanja poslovne sposobnosti, prevencija daljeg smeštaja, razvoj usluga socijalne zaštite, lobiranje za ukidanje zabrane zapošljavanja i umrežavanje pružaoca usluge.

 

Šta nam predstoji…

U narednom periodu očekujemo izgradnju i opremanje dve stambene jedinice u kojima će živeti osmoro stanara. Budući stanari će uređivati svoje okruženje, samo opremanje kuća, dvorišta i na početku i kraju svega – svoj život u skladu sa svojim aspiracijama.

Po preseljenju, cilj je da se korisnicima usluge stanovanja uz podršku kreiraju programi podrške koji bi podržali njihovo aktivno uključenje u različite aktivnosti zajednice, te podsticanju njihove samostalnosti i aktivizma u zajednici.

Želja nam je da postanemo aktivni deo zajednice, da uspostavimo i održavamo dobrosusedske odnose, da doprinosimo i koristimo resurse lokalne zajednice.

Da živimo sa vama a ne pored vas.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Angažovani na projektu su zajednički snagama razmatrali nacrt Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama u ustanovama socijalne zaštite. Ovom sastanku prethodila je Javna rasprava u Novom Sadu, 03.04.2019.godine, na kojoj su prisustvovale dve naše prestavnice. Nakon sveobuhvatnog razmatranja usaglašeni su predlozi za izmenu nacrta Zakona koji će biti dostavljeni Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Projektni tim pohvaljuje donošenje Zakona koji bi bliže uredio položaj lica sa mentalnim smetnjama u ustanovama socijalne zaštite što ovaj Zakon i ima za cilj. Veoma je važno istaći da se čitavim Zakonom podržava i neguje princip deinstitucionalizacije što je veoma važno u svim procesima i aktivnostima na transformaciji ustanove i daljem razvoju njenih usluga.

 

 

Obuka OVS Bačka Topola

 

Dana 23.04.2019. godine Opštinski Vatrogasni Savez Bačka Topola izvršio je obuku iz  oblasti osnova PPZ, u kući MZ Stara Moravica, koju koristimo radi adaptacije korisnika na samostalan život. Komandir Vatrogasne stanice Stara Moravica objasnio je na praktičnim primerima prevenciju od požara, ali i sama postupanja ukoliko se isti dogodi.

Kao glavne uzročnike požara naveo je neadekvatno gašenje cigareta i korišćenje malih kućnih aparata. U kućicama pušenje neće biti dozvoljeno, pa je korisnicima predložio da na mestu gde je dozvoljeno pušenje, uvek imaju neku konzervu sa vodom, gde će ubacivati opuške, kako bi bili sigurni da su cigaretu potpuno ugasili. Takođe, objasnio im je koliku opasnost može da nosi bacanje užarenih opušaka u travu, ili po dvorištu.

Pored opušaka, pažnju je skrenuo i na neadekvatno korišćenje kućnih aparata. Fokus je bio na kuvanju, tj upotrebi električnog šporeta, fena, pegle i grejalica.

Kao najvažniju stavku, napomenuo je činjenicu da se požar na električnim uređajima nikada ne gasi vodom. „Vatrogasci uvek prvo ugase struju, kao prvi postupak u gašenju požara, pa tek onda pristupaju gašenju.  Struja i voda nisu prijatelji“, rekao je komandir.  Savetovao je da , ukoliko se zapale ulje ili mast na šporetu, koriste protivpožarno ćebe, koje će imati u kući, ili protivpožarni aparat. Takođe, izričito je važno i više puta proveriti da li je uređaj isključen, pre nego što  krenu negde ili na spavanje. Grejalice ne treba pokrivati i držati zapaljive predmete u njenoj blizini.

Ako se požar dogodi, objasnio je da ne otvaraju širom prozore i vrata, jer vazduh podstiče širenje požara. Korisnicima je ovo bilo posebno zanimljivo, jer im do sada niko nije tako detaljno objasnio da kiseonik podstiče vatru da se širi. Svi su mislili da je najbolje rešenje otvoriti prozore. Takođe, objasnio je i kako postupati ukoliko se zapali deo odeće, kako ne bi došlo do većih povreda.

Nakon razgovora o prevenciji i postupanju, komandir je deoneo i  korisnicima pokazao kako se koristi protivpožarni aparat. Svaki postupak je pokazao više puta, detaljno i objasnio je da prah koji izlazi nije štetan. Rekao je da taj aparat treba da stoji na tačno određenom i označenom mestu, bliže vratima.

Razgovarali smo i o pozivanju vatrogasaca u slučaju požara.  S obzirom na to da ne znaju svi korisnici da koriste mobilni telefon, uputio je one koji znaju da pri pozivanju broja 193  treba da kažu šta gori i tačnu adresu. Takođe, ukoliko su uplašeni ili zbunjeni, potrebno je da izađu iz kuće i ako ne mogu da se sete broja, mogu da pozovu asistente koji će brzo i pravovremeno odreagovati pozivanjem vatrogasne službe.  U kućici će, na vidnom mestu biti istaknuti svi važni brojevi telefona.

Na kraju izlaganja, komandir je objasnio i to da nadležnosti vatrogasaca nisu samo požari, već i poplave i ostale elementarne nepogode, kao i pomoć kod teških saobraćajnih nesreća i slično. Korisnici su bili jako iznenađeni kada su saznali da nisu samo vatra i požar u nadležnosti jednog vatrogasca. Bili su zadivljeni činjenicom da vatrogasac mora da bude u pripravnosti da pomogne u svim ovim rizičnim situacijama.

Na kraju susreta, korisnici su postavljali pitanja koja su bila vezana za hrabrost vatrogaca, kako se postaje vatrogasac, starh od vatre i slično. Bili su prezadovoljni onim što su čuli i naučili tokom ove obuke.

 

 

Predavanje o zaštiti vode i prirode komunalnog preduzeća „DOO Standard“  Stara Moravica

 

Dana 25.04.2019. godine predstavnik Komunalnog  preduzeća  „DOO Standard“ iz Stare Moravice  održo je predavanje na temu zaštite životne sredine, konkretno pijaće vode i okoline u kojoj živimo.

Na početku ukazano je na to da je voda ograničen resurs, koji nam je neophodan za život, i da je trebamo čuvati i štedeti.  Iako nam se čini da vode ima u izobilju, nije tako. Vode je na planeti sve manje i ne smemo je rasipati bezpotrebno.

Korisnicima je objašnjeno da koriste vodu samo onoliko koliko je potrebno, na primer, ako se tuširaju, da voda ne teče neprestalno, već da je ugase dok se sapunjaju. Vodi treba stotine godina da se vrati u čistom obliku, od otpadne, do prečišćene, a njeno rasipanje dovodi u rizik da je bude sve manje. Voda nam je izvor života, zato je treba čuvati.

Osim razgovora o vodi, pričali smo i o kanalizaciji i otpadnim vodama.  Naglašeno je da se u kanalizaciju baca samo voda i ništa više. Ako bacamo papir, karton, kese, ili bilo šta drugo, dešava se da se zapuši i nastane začepljenje, kada dolazi do vraćanja otpadnih voda, što dovodi u rizik od zaraza i otežava život. Zato je jako važno da vodimo računa o kanalizaciji, jer otpadne vode idu u prečišćivače, pa u prirodu....

Druga tema o kojoj smo pričali bilo je čuvanje prirode, adekvatnim odlaganjem smeća, bacanjem otpadaka na mesta predviđena za to i razvrstavanjem reciklažnog otpada.

Vrlo važna tema bila je upotreba plastičnih kesa. Predavač je objasnio da se kese više od sto godina ne razlažu, da samim tim, ako ih bacimo, ostaju u prvobitnom stanju i zagađuju zemljište i okolinu. Predložio je upotrebu bio-razgradivih kesa za odlaganje smeća. Takođe, plastične flaše se ne razlažu, i one, poput kesa ostaju stotinama godina u zemlji i zagađuju je.  Ali, plastične flaše možemo sakupljati i odneti na reciklažu, čime doprinosimo čuvanju prirode. 

Korisnicima je objašnjeno šta je to reciklaža i kako ona pomaže očuvanju prirode i naše životne sredine. U Staroj Moravici ne postoje kontejneri za reciklažu, ali je u planu da će biti.  Postoje  mesta gde se mogu odneti plastične flaše, pa je predavač osnažio korisnike da sakupljaju flaše i odnose ih tamo. Ostale reciklažne materjale poput papira mogu stavljati u posebnu kesu, kako bi sticali naviku razdvajanja smeća. Objašnjeno im je da otpad od hrane može da se iskoristi za stvaranje komposta, koji koristimo za prehranu cveća i biljaka, npr. Reciklažom naše okruženje postaje zdravije mesto za život.

Osim ovih materjala, posebna  pažnja je posvećena reciklaži baterija.  Korisnicima je detaljno ispričano da ukoliko se baterija neadekvatno odloži, može da zagadi zemljište i loše utiče na zdravlje biljaka i životinja, pa dugoročno i ljudi. Predloženo je  da se upotrebljene baterije sačuvaju, i kasnije odnesu na mesta koja sakupljaju baterije za reciklažu. (određeni marketi u Subotici, npr)

Na kraju predavanja su usledila pitanja korisnika. Neki od najzanimljivijih su bila : „Da li se ljutite kada morate da odpušite cevi“, na šta je predavač odgovorio da je sve navedeno deo posla komunalnog preduzeća u kome radi i da ih ništa ne ljuti, već da se trude da svaki problem reše što je pre moguće. Takođe, pitali su i da li je posao koji rade zanimljiv i da li su ponosni na svoj rad. Odgovor je bio da je svako ulaganje u zdravije i čistije okruženje inspirativno i vredno ponosa.